Nedavno sam u jednom časopisu naišla na fotografiju dnevnika umotanog u tkaninu.
Tako dotjeran jako mi se dopao i pokušala sam sašiti nešto slično za svoje knjige. . .
Vanjski-vidljivi sloj košuljice napravila sam od dva dijela,
s motivom ružica (19x24 cm) i bež boje (28x24 cm) te ih spojila.
Unutarnji sloj je također u bež boji (45x24 cm).
(Za deblju knjigu veličine 14x21 cm. Ukoliko je vaša knjiga drugih dimenzija, ove koje sam navela za košuljicu morat će se prilagođavati)
S licem nadolje, spojila sam ova dva komada tkanine, ostavivši
jednu kraću stranicu nezašivenu radi okretanja na prvu stranu.
Prije sastavljanja ucrtala sam rubove košuljice i ostavila širinu nešto veću
od 21 cm (koliko iznosi dulja stranica knjige) jer se prilikom okretanja na pravu stranu dio te širine gubi, čak i ako šavove izravnate peglom.
Zadnji, kraći rub proštepala sam s gornje strane, zatim umotala knjigu kako bih označila preklope.
Dio materijala koji dolazi ispod korice knjige (preklop) zašila sam ručno kao na slici (tako mi je bilo lakše).
Čipku i dugmiće zašila sam naknadno.
"Sliku Doriana Graya" izvukla sam nedavno iz ormara za knjige,
kao nešto što nisam čitala a trebala sam.
Pretpostavljam da će mi sada biti veći gušt čitati, iako je početak,
i meni samoj, malo previše filozofski nastrojen . . .
Prosudite sami . . .
A tko određuje što je lijepo???